Бивши капитен у ери свог кума, Немање Видића, и капитен најбоље генерације у постбаријевској ери. Звездино дете које је пола живота провело на Маракани, често истиче да му је ово кућа. Данас је тренер. У тренутку када је довољно поменути да је клуб без струје, али Цигани пркосе и желе појачања у години која их је оставила без Европе. За МЦЗ о свему помало, нови тренер Црвене звезде, оно Звездино дете је причало баш као дете. Заљубљено и амбициозно. Ненад Лалатовић.
„Први утисци су прелепи, вратио сам се у своју другу кућу. Ово је клуб у којем сам провео пола свог живота. Од своје седме до двадесет пете године сам био овде. То је 18 година, данас имам 36, дакле – буквално пола живота сам провео на Маракани. Мени ово ништа није страно, осећам се као да нисам ни одлазио одавде. Први утисци су феноменални. Сигурно је да је ово једна велика обавеза за мене, али страха нема. Дошао сам у клуб који јако волим, радићу из свег срца. Радићу максимално, нећу се штедети да покушамо да направимо добар резултат за Звезду.“
Пре две године смо радили интервју, тада си рекао да ти је највећа жеља клупа Црвене звезде. Две године касније, ево нас сада овде, на Маракани, а ти си шеф стручног штаба.
„Имао сам један прави пут, корак по корак. И као играч, прошао сам све селекције Црвене звезде, потом сам играо годину дана у Радничком из Крагујевца, са којим сам из друге ушао у прву лигу. Потом сам био у Милиционару, и са њима сам ушао из друге у прву лигу. Звао ме је потом председник клуба, рекао сам му тада, не желим да седим на клупи, вратите ме када будем могао да играм. И тако сам се и вратио у Звезду. Што се тренерске каријере тиче, у Пролетеру сам провео две године, потом сам био у Вождовцу, па Напретку, све корак по корак. И десила се сада Црвена звезда, десило се остварење мог дечачког сна – бити играч Звезде, бити капитен, онда оно што је мени најбитније – дати гол у дербију. Једноставно, све своје снове што се тиче Звезде сам испунио. Освајао сам титуле, био сам капитен, и ево ме, сада сам тренер. Причао сам, свако ко је био играч Црвене звезде, а сада је тренер сања овај сан. Ја сам тај сан досањао, е сада, треба направити добар резултат да овде будем што дуже. Провео сам овде своје детињство, своју младост, и на Маракани каква год да је ситуација овде могу да проведем и своју старост. Овде волим и овде се осећам најлепше.“
Након дуже времена имамо тренера који је у Звезду дошао из домаће лиге, и то тренер који је у претходној сезони победио и Звезду и Партизан.
„И у Пролетеру, и у Вождовцу и поготово Напретку сам имао доста млад тим. У Крушевцу смо имали други најмлађи тим у лиги, и то са играчима који нису имали искуство играња у Суперлиги. Практично, готово ниједан играч није имао то искуство. Само двојица од њих 25. Успели смо да играмо запажено, али млади играчи не могу да играју као сада играчи Црвене звезде. Звезда је освојила титулу јер је имала искусан тим – Мрђа, Печник, Дауда, Мијаиловић… Они су доминирали на своје искуство. Да су имали млађи тим… млади играчи имају осцилације. Млад играч не може у континуитету тако да повеже целу сезону, да игра на врхунском нивоу. Знам то јер сам доста играо са тим младим играчима. Ова наша лига је доста изједначена, нема ту велике разлике у квалитету. И пред Партизан и пред Звезду претходне сезоне, рекао сам својим играчима – они су бољи од нас, али нису бољи 50%. Бољи су 10-15%, ви то можете да надоместите већом жељом, хтењем, агресивношћу. Ако нас потцене и не уђу у меч како треба, неће нас победити. И то се и обистинило, моји играчи су дали 120%. И то је оно на шта ћу терати играче Црвене звезде, да буду свесни да нису бољи нити од Јагодине, нити од Напретка, нити од Новог Пазара у Пазару. Они морају у све те утакмице да улазе као да играју квалификације за Лигу Шампиона или да је то дерби. Само са таквим хтењем, жељом и вољом могу да победе. Ако уђу у утакмицу – ми смо играчи Црвене звезде, лако ћемо – неће победити никога. Нема шансе. Према томе, када уђеш 200%, нема везе што је то сада Нови Пазар, Доњи Срем… Нема везе. Звезда је овде играла 2:2 са Доњим Сремом пред 40.000 људи. Водила је 2:0 и на крају је било 2:2. То је само показатељ колико то нема везе, колико је квалитет лиге заправо изједначен. Доњи Срем је водио против Партизана 2:0 па изгубио 3:2, а боре се за опстанак. То је показатељ да мораш против сваког противника да даш 200%.“
Био си капитен у оној чувеној генерацији са Немањом Видићем, играо када је шеф био Славољуб Муслин. Колико си научио до Муслина?
„Сигурно је да сам много до њега научио, јако га ценим и као тренера и као човека. Могу да кажем да је у Звезди Муслин јако много урадио, и не само за мене, него за све нас играче. Пратим његов рад, имам свој стил игре, нисам као он, али тежим да будем такав, иако никога не треба копирати. Верујем у оно што радим, верујем у свој систем, верујем да тај систем прави играче. Нисам од тренера који гледају само себе, да гледају да ли ће изгубити утакмицу или не, а не играче. Увек сам гледао да играмо на гол више, нападачки фудбал. На многим утакмицама ми се то обило о главу, али на тај начин ћу скренути пажњу и на себе и на своје играче, да и они могу једног дана да оду из Србије, да их неко купи. Ако неко дође да их гледа, а ми се бранимо 90 минута и изгубимо 1:0, а ниси ни шутнуо на гол, немаш ништа од тога. Боље прими неколико голова, као ми што смо примили четири гола од Звезде, а 65 минута смо играли јако добро и примили смо све голове из прекида и пенала. То је прави показатељ како ја то видим и шта хоћу форсирам са Црвеном звездом. Јако је битно да почнемо, јер ја кажем да напад почиње од одбране, да направимо једну добру одбрану да бисмо могли да играмо офанзивно, да нападамо противника на његовој половини и онда да играмо нападачки фудбал. Јер јако је битно, поготову што играш у Звезди, неко каже, не играју са 2-3 шпица. Можеш да играш ако имаш квалитетну одбрану. Ако имаш лошу одбрану онда имаш мањак у средини терена, изађеш високо, из једне контре примиш гол, онда мораш да даш два, а то није лако, поготово сада у овој ситуацији где су отишли и Дауда и Мрђа који су дали 50% голова Црвене звезде.“
Не зна се какав тим ће имати Звезда, а још један проблем је што је Звезда потрошила пуно својих имена. Навијачи су реаговали позитивно на твој долазак.
„Навијачи су једна лепа, светла тачка Црвене звезде. Они су ти који одржавају клуб на овом нивоу. Тај њихов амбијент који направе… Зато сваком играчу треба да буде част да игра у Црвеној звезди. Јер када неко дође да те гледа пред оваквим амбијентом и ти играш добро, ти ћеш се продати. А кад играш за неки други клуб твоја цена ће бити десет пута мања. А када играш у Звезди, пред оваквим навијачима , освојиш неки трофеј, твоја цена је „пута десет“. То играчи морају да схвате, а не да они долазе овде да зараде. Дођи овде, заради пристојно, а када одеш у иностранство реши своју егзистенцију.“
Какав је план припрема и почетка сезоне?
„У суботу и недељу радимо лекарске прегледе, од понедељка почињу праве припреме где ћемо радити два пута дневно до одласка у Словенију 5. јула. Враћамо се 14, а после тога идемо у Белгију где ћемо играти против Генка и Мехелена. Потом се враћамо у Београд, а већ након два дана поново идемо у Словенију на још девет дана, и после тога се враћамо, одиграћемо још само генералну пробу пред почетак првенства, и онда првенство почиње. Покушаћемо да оправдамо поверење, ја лично, пре свега, поверење људи који су ме довели, и новинара са којима имам јако лепу сарадњу. Свестан сам да новинари не могу да пишу увек лепо, морају да пишу и ружно када то буде требало, а оно што је мени најбитније то је да оправдамо поверење наших навијача. Они то заслужују, увек су били наш 12. играч, и када сам ја био ту, и када сам отишао. Волео бих да им се одужим једном титулом. Неће то бити нимало лако, требаће пуно стрпљења јер сви ми знамо у каквој је Звезда ситуацији, тешкој, Звезди треба помоћи. Треба да стварамо један млад, перспективан тим, од којег ће Звезда моћи касније да профитира и стане на ноге. Када је реч о доласку искуснијих играча или играча са стране који коштају, ти њима мораш много да даш, а колико ће ти они вратити јер ти немаш профит од њих? Само финансијски губитак.“
Недавно си у једном интервјуу рекао да би волео да је Звезда као Чиле, СП још траје, изненађења је много..
„Ја сам рекао да желим Звезда да игра онако како је Чиле одиграо против Шпаније. Ево зашто: ја сам сад у Звезди, где немамо нека велика имена као раније. Такав је био и Чиле у односу на Шпанију. Али начин на који су они играли, како су затварали простор, како су нападали, отварали контре, е тако и Звезда треба увек да игра. Можда нећемо бити увек супериорни у односу на друге, али морамо увек имати такав приступ игри.“
Да ли имаш неког фаворита на СП?
„Немам неког посебног фаворита, али бих волео да освоје Холандија или Немачка.“
Морамо поменути и добро познати вечити дерби, твој гол у њему…
„Мој први сан, кад сам са 7 година почео да тренирам фудбал, је био да потпишем за Црвену звезду и тај сан ми се испунио. Онда је други био да заиграм за први тим, да постанем стандардан и то ми се такође остварило. Онда сам постао и капитен, али највећи сан је, још од дана кад сам тренирао овде и скупљао лопте на утакмицама, био да постигнем гол, јер сам стално замишљао себе како ту славим погодак. На том дербију, на 1:0 за нас, Партизан је у последњих 20 минута имао доминацију на терену, али је, ето, тај мој гол управо решио утакмицу. Прва идеја у глави ми је тада била, како сам још као клинац замишљао да прославим гол, а то је да отрчим на север и скинем дрес. То сам и урадио, попео сам се чак и на ограду, а добио сам после и жути картон. После тога сам чак судији Радоману рекао ‘Ма после овога можеш и црвени да ми даш’, колико сам био срећан. Тако да ми се и тај сан остварио, као и многи други у Црвеној звезди, па и овај тренутни, да постанем тренер.“
Је ли следећи сан титула?
„То ми је увек највећа жеља! Сигуран сам да ће ми у будућности, где год будем радио, шта год будем постигао, титула са Звездом увек бити најдража, ако је освојимо. Играо сам и у Шахтјору и Волфзбургу и тамо јесу и паре и одлични услови, али моје највеће емоције и радости су увек биле у Црвеној звезди.“
Исте снове, исте жеље је као клинац имао и твој најбољи пријатељ и кум Немања Видић. Да ли сте се чули у скорије време?
„Јуче ме баш звао. Претходних дана ми је био искључен телефон и како сам га укључио он ме први окренуо. Причали смо о свему наравно, мада смо се чули и раније. Ми смо обојица Звездина деца, волимо много овај клуб, ту смо одрасли, притом смо и кумови. Ја сам њега венчао и крстио му сина, сада ће он крстити моја два сина. Имамо заиста један јако леп однос и волео бих да и њега једног дана видимо овде.“
Да ли си добио неки савет од Немање?
„Па добро, пошто сам ја тренер, пре ће он да добије неки савет од мене, ха-ха-ха. Баш смо једном приликом причали о његовој каријери и ја сам му рекао да су за њега праве лиге Енглеска, Немачка или Италија, никако Шпанија. Наравно, није он ту само мене послушао, али драго ми је што је изабрао Интер. То је велики клуб и сигуран сам да ће наставити да игра као у Манчестеру, јер је он ипак био капитен тог клуба, а то је велика ствар.“
Да ли си размишљао о неким играчима из твоје генерације које би могао да укључиш у рад у Звезди, знајући каква је ситуација и да је тешко приуштити квалитетан кадар?
„Јесам, наравно. Међутим, нема пуно тренера међу тим момцима који су играли са мном. Витакић (Миливоје) је тек пре неколико месеци почео да се бави овим послом, Пјану (Михајло Пјановић, прим.аут.) то не занима, он је више за неког директора, ха-ха. Он се одлично снашао у грађевини, заиста му то добро иде. И са њим сам се чуо пре два дана, играмо редовно мали фудбал. Чујем се често и са Буњом (Буњевчевић) и Леринцом. Са свима њима се редовно чујем, посећујемо се породично, заједно излазимо, заиста јако добра пријатељства и све њих бих волео да видим овде. Звезда само са правим Звездашима може да напредује. Драган Шарац ће бити са мном, он је са мном већ годину дана. Знамо се до сржи, зна шта хоћу. Братислав Живковић ће остати ту, не пада ми на памет да таквог Звездаша одбацим, иако сам добио одрешене руке. Оно што интензивно тражим је кондициони тренер, јер сам ја то до сада радио сам, али мислим да у Звезди то мора да ради неко стручнији од мене. Што се голмана тиче, ту је већ дуго година Макса, а ја бих лично волео да имам ту и Александра Коцића који се већ неколико година бави тим послом. Видећемо да ли ће се још нешто мењати јер је јако битно да уз себе имам људе од поверења, који и мени верују, који имају исту филозофију као ја, са којима могу лако да се разумем јер је то једини начин да направимо праву ствар.“
Које је од многих имена која су се помињала претходних дана, најближе доласку у Црвену звезду?
„То је сада јако тешко рећи, а нећу да вас лажем, нити ћу то икада радити. Има имена која само предложили, али ме страх да их откривам да неко не би покварио посао или рекао нешто против Црвене звезде. Списак је код господе Терзића и Кокезе, на њему има једно 7-8 имена и ако доведемо бар пола бићу задовољан.“
Који од играча који су тренутно у Звезди је најближи останку?
„Милијаш је ту. Мијаиловићу је истекао уговор, али сам имао разговор с њим. То је један јако добар играч који може доста да допринесе игри тима. Близу останка су и Касалица, Петковић, Павићевић, Ракић који су играли и прошле сезоне. Ракић је сјајан играч у кога пуно верујем, пуно од њега очекујем. Вратио се после тешке повреде и сад следи његова сезона. Због одласка Мрђе и Дауде требаће нам још један прави гол играч, јер се против Звезде сви бране са десет играча пред голом и да би се пробио тај „бетонски“ зид морамо да имамо добре скок играче, добре продоре по боковима, увек најмање четири играча у завршници напада.“
Генерација 1997. је освојила титулу, освојила управо и два јака турнира, тако да не можемо да не питамо за Луку Јовића.
„Искрено да вам кажем, ја сам њега гледао на три утакмице и заиста се ради о јаком великом таленту, пред њим је сјајна будућност, али мора да ради још више него што сада ради. Он је гол играч и волео бих да буде нови Пјановић или Друлић, али ја од шпицева тражим и да се још више крећу, да више користе простор који им се остави, да буду још безобразнији. Он је јако млад, чека га светла будућност и биће сигурно прикључен првом тиму и то већ од старта припрема.“
На кога још рачунате од играча из омладинске школе?
„Стојановић је јако интересантан играч. Искрено, био сам јако посвећен свом послу у Вождовцу и Напретку и нисам баш пратио млађе категорије, али имам своје пријатеље који то прате, међу њима је и директор Звездине школе, Срђан Васиљевић и све њих јако ценим и поштујем и причаћемо ових дана да видимо кога од тих најталентованијих момака можемо да прикључимо првом тиму. Да осете атмосферу у првом тиму, па они који се изборе за место међу 22 играча да остану ту, а они који то не ураде, а прерасли су млађе категорије да иду на позајмицу, да играју другу лигу као што је било у моје време.“
Каква је ситуација са голманом Рајковићем?
„Сјајан голман, јако добро је бранио на ЕП за омладинце где је и скренуо пажњу на себе. Мени је јако жао што није добио већу минутажу доласком у Звезду. Бајко је сјајан голман, много нас је пута спашавао и у тој ситуацији, да сам ја био тренер, сигурно бих га или оставио у Јагодини или послао негде да брани. Он би сада био искуснији за неких тридесетак утакмица и спремнији би дочекао нову сезону. Мислим да то Звезда и иначе треба да ради, да има своје клубове где ће слати играче на каљење и где ће они добијати прилику да сазре.“
Да ли га можемо очекивати на голу?
„Сигурно! Бајко и Весић су отишли, а Рајковић ће добити конкуренцију, морамо довести још једног голмана, па онај који буде бољи играће. Код мене неће бити привилегованих, ни у претходним клубовима нисам дозвољавао да ми се неко меша у посао, тако ће бити и сада. Ја сам преузео овај посао у јако тешкој ситуацији и ако нешто крене наопако то ће бити зато што сам ја доносио одлуке какве сам сматрао да треба да се донесу.“
Црвена звезда је титулу освојила и захваљујући теби и победом твог Напретка над Партизаном. У том тренутку је цео саобраћај, буквално све стало на аутокоманди, када су стигле лепе вести из Крушевца.
„После те победе сам био јако срећан, чак сам и честитао звезди освајање титуле, на чему су ми многи замерили, али је то било јаче од мене, осетио сам потребу да то урадим. Ево и сада се најежим када се сетим те утакмице. Нама је победа била потребна у том мечу, а у госте нам долази шестоструки шампион државе. Са стручним штабом сам погледао њихових претходних шест утакмица, добро смо их анализирали и псотавили тактику. Играчи су добро ушли у меч, растерећено и одиграли добро до самог краја. Јако ми је драго што је пуно Звездаша допринело освајању ове титуле, ја као бивши играч и капитен, затим Владимир Матијашевић као бивши играч, па и Марко Мишковић као бивши функционер. Осећај је заиста био прелеп. Јако ми је жао што после свега, свих ових година, играчи и навијачи не могу на прави начин да уживају у тој титули, не могу да играју квалификације за Лигу Шампиона. Сад морамо све испочетка, морамо поново да будемо прваци да би нам се та прилика указала. И да играмо те квалификације и да се пласирамо или у Лигу Шампиона или Лигу Европе и ту презимимо. То је сада мој циљ.“
Многи су ти замерали што ниси показивао емоције према Црвеној звезди док си био на клупи Вождовца и Напретка.
„Ја сам једноставно такав. Звезду много волим, али знам колико су ти момци желели тада победу. Трудим се увек да на њих пренесем свој победнички менталитет, трудим се сваком од њих да помогнем увек да напредује. Ја сваку утакмицу водим на такав начин. Да сам другачије водио те утакмице, замерили би ми људи из Вождовца. Због мојих играча ми је било јако драго, а само ја знам како сам се у себи осећао. Мада и Звезда је Звезда, не би смела да се плаши ни Вождовца ни неких других екипа. Ми смо у Вождовцу сазнали да ћемо играти Суперлигу седам дана пре почетка првенства. Знам колико су момци уложили труда и због њих ми је било драго. Ипак сам ја њихов тренер и ја сам одговоран за њихове судбине и даљи развој. Марушић, играч Вождовца је требало да буде послат на каљење јер није играо код претходног тренера. Ја сам га одмах снимио, видео како је грађен и оставио га у екипи. Он се касније продао, игра сад у Белгији и после тога ми је послао поруку за коју сваки тренер живи, захваљујући ми се на свему што сам учинио за њега. Тако да сваком играчу посвећујем максималну пажњу и покушавам да утичем на њега и његов живот колико је то могуће.“
Обенг Реган се већ годину дана помиње као појачање Црвене звезде, шта можеш да нам кажеш о њему с обзиром да си га тренирао шест месеци?
„Имао је јако добру сезону, добро је играо, има квалитет за велики клуб, а што је најбитније јако је добар, поштен и вредан момак. На терену доста убрзава игру свог тима и мислим да има потенцијал да дође у Црвену звезду и да се бори за место у тиму.“
На крају, да ли пристајеш да се видимо овде за шест месеци да сумирамо утиске?
„Волео бих то. Ја знам да у овом послу, све је од данас до сутра. Ако имаш резултате, ту си. Код нас се тренери мењају као на траци. У Звезди једино треба имати разумевања и стрпљења за тренутну ситуацију, али ја нећу чекати да ме неко тера, већ ћу сам да одем ако не будем имао очекиване резултате. Ја сам овде одрастао, никад се нећу брукати, да се тужакам са Звездом, као неки. Даћу свој максимум, у то не треба нико да сумња. Неће бити нимало лако, јако је тешко у клубу. Данас није имало ни струје, али упркос мраку ја верујем да ће рефлектори опет засијати на Маракани и да ће Звезда сијати као некад!“
Ненад Лалатовић, за МЦЗ, за све навијаче, за нови почетак и старе трофеје! Желимо му све најбоље!
Preuzeto sa: mojacrvenazvezda.net
