Феноменолошки посматрано, кроз историју је свака мањина морала да радикализује своје поступке како би се отргла од непријатног осећаја комплекса ниже вредности. Другим речима, социологија нас учи да је мањини највећи непријатељ спознаја да је – мањина, па су тако и истакнути припадници Југословенског спортског друштва, као и њихови навијачи, у циљу елиминисања те непријатне спознаје, морали да буду агресивнији у наступу, све до ивица толеранције.
Sirbobet… Najbolje kvote u Evropi, 150 evra bonus za svaki tvoj ulog!!!
Следбеници Југословенског спортског друштва, пригрлили су радикализацију односа и довели спортски ривалитет на ивицу ножа, подигли су питање тријумфа над већином на ниво живота и смрти. Сопствена кожа неудобно их је жуљала и пошто-пото су то желели променити. Па чак и кад су почели да ређају тријумфе и успехе, нису се зауставили на томе, јер Звезду нису могли довољно да понизе, угазе, да је угасе… а гашењем Звезде би, заправо, престала да постоји и њихова мањинска улога у друштву и комплекс ниже вредности би ишчезао.
Мањина се фанатично држи система који је, колико-толико, успео да нивелише статистичке показатеље успеха у спорту у односу на већину. Мањина још (узалудно) гаји наду да ће им ти статистички подаци једног дана омогућити да се они већином могу звати и зато поменути систем бране не бирајући средства када се исти нађе угроженим.
То „не бирајући средства“ добило је јуче једну потпуно нову димензију.
Откривене су нове, мрачне дубине ума, до којих може одвести дугогодишње таворење у спознаји осећања незадовољства које носи поменута припадности мањини.
Јуче је текстом на званичном сајту ФК Партизан потпуно огољена фашизоидна тенденција мањине, рушилачка бит у њиховом постојању и дискриминаторан однос према свим припадницима већине.
Јуче је на званичном сајту једног клуба освануо текст у коме се највећи ривал назива „ФК Стаљин“, земља у коме ривали коегзистирају „Смрдија“, медији су квлификовани као „национал-бољшевички“ и „про-фаштички“, припадници већине „пасјим синовима“, а стадион који исти воле и редовно посећују „најдубљом светском рупом“.
Јуче је замена тезе у једном противприродном блуду са слепом мржњом и исконском вулгарношћу добила једну потпуно нову димензију, која не може а да не згрози свако иоле нормално људско биће.
Помислио би неутралан читалац наведених редова на званичном сајту ФК Партизан, да мањина не може до титуле дуги низ година, да је председник кровне фудбалске организације бивши председник ривалског клуба и да се барјаци са његовим ликом вијоре на северу а не на југу, да ривалима суде судије које их отворено симпатишу, да им се пенали свирају на 20 метара од гола, а да њиховом ривалу не може бити свиран пенал ни после смечева играча одбране у шеснаестерцу…
Занемаримо на тренутак допринос развоју стилских фигура коју је дао симпатизерски кокус ФК Партизан, а окренимо се ка садржини истог доприноса.
Ниво вулгарности, антагонизма… мржње… изнет у истом пробија све досад постављене баријере и залази чак у криминалну зону (добро познату инспираторима овог „дела“ ).
Наиме, одредбом члана 387. став 4. Кривичног законика предвиђено је да ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству, казниће се затвором од три месеца до три године.
Ова грешка природе рођена у болесном уму огрезлом у мржњи лако би се могла подвести и каоговор мржње, који се по препоруци Комитета министара и Парламентарне скупштине Савета Европе дефинише као: „подстицање на расну мржњу по основу припадности некој расној групи;подстицање на мржњу према некој верској групи, као и подстицање на све друге облике нетолеранције и мржње изражене кроз агресивни национализам и етноцентризам.“
На страну ривалитет између Спортског друштва Црвене Звезде и Југословенског спортског друштва Партизан, објављивање једног онаквог позива на колективну мржњу, нетолеранцију према спортском ривалу, насиље према онима који истог ривала подржавају, заслужује најдубљу осуду и оштру санкцију, јер би у супротном ускоро могли бити сведоци последица истог делања и пропаганде.
Када неко живи фаталистички, на исти фатализам позива и његову примену жели тај представља опасност по друштво у целини, а не само за спорт, који је овде изгледа (како и сам назив критикованог текста сугерише) и најмање битан… битно је само да мањина осети како је бити већина.
И како аутор текста на званичном сајту ФК Партизан (хаковање – како да не), након што отвореним говором мржње позове навијаче Партизана да ”туку ,,секташе” аргументима на сваком кораку”, ”да им набијају на нос ”пљачке” и ”стаљинистичка пролећа” због којих никада нису кажњени”, ”да туку змију у главу”, да се не дају ”пасјим синовима”… каже у закључку ,,ово је више од игре” – ми само можемо да дамо следећу дијагнозу – ово је више од болести!
Preuzeto sa: redstarbelgrade.info
